TESLINO TAJNO ORUŽJE SRUŠILO SATELIT SJEVERNE KOREJE!
Priredio: Vladan Dinić
Autor članka: Priredio: Vladan Dinić Severna Koreja, već treći put zaredom, 2006, 2009 i sad, pre neki dan, 2012. godine nije uspela da lansira satelit u orbitu zemlje kako je pompezno najavljeno. Prvo je lansiranje bilo zbog ržavog, čitaj „čudnog“ vremena odloženo, a onda, kad se razvedrilo - lansirna raketa koja je nosila satelit, lansirana sa kosmičkog poligona Tongčang-ri, na severozapadu zemlje, 50 kilometara od granice sa Kinom, jednostavno je eksplodirala i raspala!? Prvi deo je pao u Žuto more, 165 kilometara od Seula, a drugi i treći deo „nisu funkcionisali“, saopšteno je iz Komande Severno američke protivvazdušne odbrane (NORAD). Raketa je letela „minut i nešto“, delovi su pokupljeni, kratko je saopštila Severna
Koreja, koja još dodaje da se od programa neće odustati. Međutim, znanci strogo čuvanih tajni, smatraju da SAD, zapravo koristi „nepostojeće“ elektromagnetno oružje Nikole Tesle, i da čak, ne primenjuje ga - prvi put!? Jer, već više od pola veka jedna od najvećih tajni prohujalog dvadesetog stoleća je odgovor na pitanje: šta se desilo sa Teslinim pronalascima oko elektromagnetnih talasa primenljivih u vojne svrhe? Od 1943. kada je veliki pronalazač, usamljen u jednom njujorškom hotelu umro, (a po mnogima ubijen; Teslu je prema nekim novim otkrićima, o čemu je „Svedok“ pre tri broja pisao, ubio nacistički komandant Oto Skorceni, po nalogu CIA!), američka vlada uporno tvrdi da je FBI pokupio najveći deo njegove dokumentacije i uništio. Da li je ova tvrdnja tačna? A ako nije, zašto je vest o uništenju dokumentacije uopšte objavljena, ali i zašto je - uništena?! Još važnije je pitanje zašto demantiji da je to urađeno ne deluju ubedljivo.
Dovoljno je dokumentovano da je neposredno posle Tesline smrti FBI aktivno učestvovao ne u uništavanju, već, pre svega, u prikupljanju, a zatim i skrivanju od javnosti dela Teslinih dokumenata. Zbog toga, a i zbog niza drugih razloga, već odavno postoji tvrdnja da se u SAD uveliko radi na oružju zasnovanom na Teslinim planovima. Tu ideju nanovo je aktuelizovao Hari Mejson, svetski priznati geofizičar, koji u uglednom časopisu „Neksus magazin“ dokazivao da je Teslino elektromagnetno oružje već testirano u više navrata. DIVERZIJA U OKLAHOMA SITIJU Kao jedan od, po njemu nespornih dokaza da je elektromagnetno oružje iskorišćeno, Mejson je naveo navodni teroristički napad na federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju. Nekoliko minuta posle devet časova ujutro 17. aprila 1995. federalna zgrada je odletela u vazduh. Tom prilikom poginulo je 168 ljudi, a na stotine je lakše ili teže povređeno. Zgrada je potpuno uništena, a teška oštećenja izazvana su i na okolnim zdanjima. Za ovo, ubrzo je okrivljena teroristička grupa nazvana „desničarska milicija“ sastavljena od veterana iz takozvane Pustinjske oluje, koji su navodno koristili bombu od oko pet tona klastičnog eksploziva postavljenu u kamionu parkiranom ispred zdanja.
Za ovu diverziju optuženi su Timoti Mekvi i njegov saučesnik Teri Nikols, koji je i osuđen na smrt. Zbunjuje da je CNN u prvim izveštajima o događaju javljao o „projektilima koji lete vertikalno prema zgradi“, ali ova tvrdnja ubrzo je povučena i nikada više nije ponovljena. Zašto? Jedan od preživelih izvađen iz ruševina, dugo i neprestamo je tvrdio da je, nekih deset sekundi pre eksplozije, zgradu potresao snažan zemljotres. Eksperti za eksploziv iz Australije, Velike Britanije, pa i neki iz SAD, među njima i general Partin i osporavali su nalaze FBI o terorističkoj klasičnoj bombi, kao i kasniju policijsku tvrdnju da su upotrebili neutronsku bombu. Evidencija seizimičke aktivnosti, registrovane pre eksplozije, potvrđuje da je deset sekundi pre uništanje zgrade zabeležen potres u trajanju od nekih devet sekundi. A nedugo zatim i drugi, koji je usledio odmah posle eksplozije. Indikativno je, tvrdio je Mejson, da je FBI odmah konfiskovao sve beleške o seizmičkoj aktivnosti, kao i sve video-zapise na kojima je uništenje zgrade registrovano. Još čudnije po Mejsonu je da ništa od ovog dokaznog materijala nije izneto tokom suđenja navodnoj dvojici terorista. Ali, osim seizmičke aktivnosti koja je nesporna, postoji još nekoliko dokaza o, u najmanju ruku, neobjašnjivim dešavanjima koja su prethodila eksploziji. Tako je policajac, koji je na kompjuterima obezbeđivao zdanje, uočio električno varničenje u kablovima uređaja na kojima je radio, a koje je deset sekundi prethodilo eksploziji. Stanari okolnih zgrada neposredno pred eksploziju osetili su „nalet toplog vazduha koji je prodro u njihove stanove“.
A sve svetla i u federalnoj i u okolnim zgradama, neobjašnjivo zašto, ugašena su deset sekundi pre eksplozije, dok je „zemljotres“ trajao. Jedan od očevidaca koji se nalazio u automobilu nekoliko stotina metara od zgrade prijavio je da je video srebrnasto-beo svetlosni bljesak na vrhu zgradu praćen plavo-belim, a zatim i narandžasto-crvenim bljeskom. Ovi svetlosni efekti pojavili su se nekih pet sekundi pre no što je zgrada uništena. Najverovatnije je da su izveštaji o ovim svetslosnim efektima naveli na procenu da je zgrada gađana iz visine projektililma. Na osnovu svih ovih i mnogih drugih činjenica kojima je raspolagao, Mejson je tvrdio da nikakva konvencionalna, ili neutronska bomba, nije raznela federalnu zgradu, već da je ona srušena elektromagnetnim talasima koje je neko, iz za sada još uvek nejasnih razloga, iz daljine usmerio prema zgradi. A da su teroristi dovedeni u vezi sa ovim događajem, jer je to onima koji su zdanje srušili, omogućilo da prikriju prirodu upotrebljenog oružja i razloge kojih je zdanje srušeno. TRAGEDIJA AVIONA TWA 800 Sledeća tragedija sa ljudskim žrtvama izazvana namernom upotrebom Teslinog elektromagnetnog oružja, po Mejsonu je katastrofa velikog „boinga 747“ u kojoj je život izgubilo 230 ljudi. Uveče 17. jula 1996. „džambodžet“ je uzleteo sa aerodroma „Kenedi“, da bi samo nekoliko minuta kasnije, nad Long Ajlandom, eksplodirao i u dubine Okeana odneo živote svih putnika i posade, ali i tajnu ove nesreće. Odmah posle katastrofe počele su da kruže brojne pretpostavke o njenom uzroku: neispravnost sistema za dovod goriva, neispravnost električnih instalacija, sudar sa jatom ptica, eksplozija terorističke bombe, pa čak i da je velika letilica pogođena projektilom ispaljenim sa zemlje, moguće i raketom ispaljenog sa nekog američkog ratnog broda. Međutim, brojna svedočenja očevidaca o fenomenima koji su uočeni neposredno pre no što je avion pretvoren u ogromnu plamenu buktinju koja se survala u more, govore suprotno. Tako je komandir helikoptera Njujorške vazdušne nacionalne garde koji se sa posadom nalazio u vazduhu u neposrednoj blizini aviona, izjavio je da su on i tri člana posade sigurni da se ne radi ni o kakvom projektilu koji je uništio avion, već o „bljesku crveno-narandžaste svetlosti koji se pojavio nekoliko sekundi pre eksplozije“. Danas se zna da su Pentagon i druge američke institucije pilotu i posadi zabranili da daje bilo kakve izjave, a da je on i kažnjen zbog onoga što je rekao. Mnogi drugi očevici tvrdili su da su i oni neposredno pre eksplozije, u blizini aviona videli narandžasto-crvene i zeleno-plave lopte koje se približavaju „džambodžetu“ s kojim se sudaraju, a onda on eksplodira. Pokšaj da se ove tajanstvene lopte objasne pojavom meteora pao je u vodu, jer astronomi su dokazali da se nikada do sada nije desilo da se meteori nekoliko dana za redom pojavljuju na istom mestu i u istom obliku. A bojni očevici ovog fenomena koji je registrovan posle katastrofe „boinga“ tvrdili su da su videli vatrene lopte u neposrednoj blizini mesta eksplozije „džambodžeta“. Mejson upozorava da su ove tajanstvene svetlosne lopte uočene i 1987. oko aviona DC-8, dok je leteo iznad Gandera u severoistočnoj Kanadi. Očevici i danas dokazuju da su upravo te lopte izazvale eksploziju ovog aviona u kojoj je poginulo, koliko se zna, oko stotinu američkih vojnih lica. Na osnovu detaljnih opisa svetlosnih fenomena koji su prethodili i eksploziji „džambodžeta“ TWA na liniji 800, Mejson tvrdi da je uzrok i ove tragedije korišćenje elektromagnetnog Teslinog oružja. Ko ga je i zašto upotrebio, Mejson nije želeo da precizira, ali ukazivao je na činjenicu da crna kutija „džambodžeta“ koja je izvađena sa dna i preslušana, tajnu eksplozije ne može da razjasni, jer je njena elektronika, iz neobjašnjivih razloga, pregorela nekoliko sekundi pre no što je avion nestao u plamenu. TAJNA ZEMLJOTRESA U KOBEU Japanski grad Kobe 17. januara 1995. pogodio je snažan zemljotres koji je uništio veliki deo ovog naselja i izazvao smrt 5.500 i ranjavanje na hiljade ljudi. Indikativno je da je po zlu poznata japanska sekta Aum šinrikio 8. januara te godine, preko svog vođe Asahare, posredstvom emisije na jednom od lokalnih gradskih radija, najavila ovaj zemljotres. Asahara je tada čak izjavio da će zemljotres izazvati „jedna strana sila korišćenjem elektromagnetnog oružja“. Odakle Asahari ova informacija nije razjašnjeno ni do danas, a postoji teza da je podatke dobio od nekog od operativaca japanske obaveštajne službe, koja je, navodno, obaveštenje o predstojećoj katastrofi, dobila od ruske tajne službe. Na osnovu obimnih podataka o pomeranju tla o silama koje su ga izazvale, zatim o posledicama tog zemljotresa i o srušenim objektima od kojih je najveći broj bio građen da izdrži potrese jačine i deset stepeni Rihterove skale, Mejson je tvrdio da je uzrok ove kataklizme takođe upotreba elektromagnetskih talasa usmerenih prema Kobeu sa daljine. On je tvrdio i da su ti talasi „primljeni“ u jednoj livnici u samom gradu, u kojoj su ojačani da bi zatim poprimili katastrofalnu snagu. Mejson i direktno i indirektno je stavio do znanja da su zemljotres u Kobeu najverovatnije, kao i obaranje „džambodžeta“ i rušenje federalne zgrade u Oklahoma Sitiju izazvale neke američke službe. A kao dokaz da Amerikanci, a verovatno možda još i neko drugi, eksperimentiše sa tajnim Teslinim elektromagnetnim oružjem, on je naveo i još uvek neobjašnjive događaje, kao što su velika eksplozija do koje je došlo 1993. u Bandžavarnu, u zapadnoj Australiji, kao i pojavu vatrenih lopti u više navrata, počevši do 1996. do 1997. nad više delova Australije. Ma koliko Mejsonove tvrdnje na prvi pogled izgledale neverovatne, njima se u najnovije vreme, ne bez razloga, poklanja sve više pažnje, jer potvrđuju od ranije postojeću tvrdnju da Teslini izumi nisu uništeni i da ih Amerika i još, verovatno, neke druge zemlje danas uveliko koriste.
izvor: http://proba.svedok.rs
